Obrazovanje
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 24 | Nivo:
Tehnički fakultet Čačak
Појам образовање обухвата
знање и способности.
И поред тога што су васпитање и образовање
специфични процеси, што сваки од њих има свој смисао и своје значење, они су,
ипак, неодвојиви, прожимају се и повезани су нераскидивим везама. Да би се
уочиле и схватиле њихове специфичности, оно што их чини оним што јесу, најпре
треба одговорити на питање у чему је суштина једног, а у чему другог. Стога
ћемо се, најпре, позабавити проблемом образовање.
Образовање има велики значај за људе, и
појединце и друштва у којима се остварује. Због тога се поставља низ питања
везаних за образовање, а посебно оно питање на које и ми тражимо одговор: шта
је образовање и у чему је његова суштина? Гледано историјски појам образовање
је имао различита значења. Немачка идеалистичка филозофија га је, на пример,
тумачила као „хармонијско васпитање појединца“, пре свега у естетском смислу
стављајући акценат на племенитост и хуманост. Нешто касније се јављају знатно
измењена гледања на образовање када оно добија ново значење у смислу
оспособљавања за живот помоћу знања, вештина и навика.
У новијој педагошкој литератури, дају се
различите дефиниције појма образовање. Ако се мало пажљивије анализирају њихове
основне поставке, могуће је закључити да све дефиниције појма образовање у свом
садржају, опсегу и досегу појма имају низ заједничких елемената и понешто што
их одваја од заједничких карактеристика.
У Педагошкој енциклопедији образовање је
„педагошки процес у функцији обогаћивања људског сазнања. Обухвата усвајање
одређеног система знања, формирање практичних умења и навика, а то је
претпоставка и темељ развитка сазнајних снага и способности, обликовање научног
погледа на свет, за повезивање знања с практичном, професионалном и било којом
другом делатношћу“. Како се може приметити, овом дефиницијом су посебно
акцентовани: педагошки процес, богаћење људског сазнања, усвајање система
знања, формирање умења и навика, развој сазнајних снага и способности, обликовање
погледа на свет. Истиче се значај повезивања знања с професионалним и другим
практичним делатностима.
Према Педагошком речнику образовање означава
„наоружавање младежи знањима, умењима и навикама“. У ширем смислу подразумева
стицање знања, умења и навика уопште с тим што се под појмом знање
подразумевају сазнања о објективној стварности, а под појмом умења практична
примена тих знања. Навике су аутоматизована умења. Садржај појма образовање
чине процеси усмерени на сазнање, вештине и навике деце и омладине.
У Педагошком лексикону пише да је образовање
„педагошки процес у коме се стичу и усвајају знања, системи знања, вредности и
системи вредности, изграђују навике и умења, развијају сазнајне способности,
оспособљава за самообразовање, ствара основа за формирање сопственог погледа на
свет“. Према овом схватању образовање чини основу васпитања, јер је стицање
знања и система знања услов усвајања вредности, система вредности, стварања
навика и умења, развоја сазнајних способности. Поред тога, образовање је у функцији
оспособљавања за самообразовање и формирање сопственог погледа на свет.
Занимљива је и дефиниција појма образовање у
Енциклопедијском речнику педагогије, она гласи: „Образовање је васпитање путем
систематског стицања научних знања о природи, друштву и људском мишљењу и путем
овладавања радним вештинама и навикама којим се развијају и обликују одређене
црте личности (способности, интереси, ставови) и усваја научни поглед на
свијет“. Очигледно, образовање се готово поклапа са интелектуалним васпитањем и
доводи у уску везу с другим подручјима васпитања.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!